ON-LINE IZLOŽBA
PETAR HRANUELLI, listopad 2008.


Petar Hranuelli

PETAR pl. HRANUELLI
kipar, klesar-restaurator

Petar Hranuelli rođen je 27. 12. 1975.g. u Supetru na otoku Braču. 1994. završio srednju Klesarsku školu u Pučišća. Do 1994. živio je u Postirama na otoku Braču, a od 1994. živi u Zagrebu. 2008. diplomirao je Majstorski ispit kao klesar-restaurator (HOK - Zagreb). Do sada je izlagao na brojnim samostalnim i skupnim izložbama. Dobitnik je više nagrada i priznanja i autor javnih skulptura (Gospić, Park Kolakovac).

Član je HULU - Split, HDLU - Zagreb, ULS - Zaprešić i Akademije - Art.

Petar Hranuelli, Venera

1. Venera XII, 2004.
kamen, 18x12x10 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

2. Venera, 2006.
mramor, 37x24x18 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

3. Venera, 2006.
mramor, 27x21x25 cm

(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

4. Andeo čuvar II, 2006.
mramor, 21x25x24 cm

(kliknite na sliku za povećanje)
Petar Hranuelli, Venera

5. Anđeo čuvar I, 2006.
mramor, 30x29x22 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

6. Klizačica, 2006.
mramor, 25x34x24 cm

(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

7. Torzo, 2007.
traventin (kamen), 31x31x17 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

8. Venera, 2006.
mramor, 24x33x21 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

9. Venera cvjetić 2006.
mramor, 24x29x27 cm

(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

10. Venera, 2006.
mramor, 30x21x25cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

11. Venera, 2006.
patinirani mramor, 33x19x24 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

12. Venera, 2007.
mramor, 29x20x19 cm

(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

13. Venera, 2007.
kamen, 35x22x21 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

14. Venera, 2008.
kamen (plivit)

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

15. Venera, 2008.
mramor, 28 x 11 x 7 cm

(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

16. Venera, 2008.
mramor, 19x16x11 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

17. Venera, 2006.
mramor, 36x13x16 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

18. Venera, 2008.
granit, 15x10x8 cm

(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

19. Venera, 2007.
kamen (miljevina)

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

20. Venera, 2008.
mramor, 30x22x15 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

21. Venera, 2008.
mramor, 30x22x15 cm

(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

22. Venera, 2006.
mramor, 23x16x23 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

23. Venera, 2006.
mramor, 24x33x21 cm

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

24. Venera, 2006.


(kliknite na sliku za povećanje)


Petar Hranuelli, Venera

25. Venera 2008.
Gospić, Park Kolakovac

(kliknite na sliku za povećanje)

Petar Hranuelli, Venera

26. Venera 2006.


(kliknite na sliku za povećanje)

 

 

VENERE!

Da li nam sam naziv skulpture govori o prirodi radova koje ćemo vidjeti? Da li nam time umjetnik određuje viđeno ili nam samo daje određene asocijacije? Zašto Venera, zašto ne ljubavnica ili naprosto žena?
Sama skulptura nastaje oblikovanjem volumena. Volumen skulpture doživljavamo ne samo vizualno već i taktilno. Njegovim oblikovanjem umjetnik oblikuje i prostor. Glavni i jedini materijal sa kojim Petar Hranuelli stvara svoje skulpture je kamen, materijal koji ga neraskidivo veže sa porijeklom. Kao kipar i umjetnik formirao se na otoku Braču, mjestu bogate kamenoklesarske tradicije i time za njega odnos prema kamenu ima posebno značenje i čini osobnu prapovijest kao smisao postojanja.

Tematski se okreće vječnom motivu žene/Venere. Podrijetlo je teme u tradiciji, ali način njegove realizacije čini izraz suvremenog. Njegove na prvi pogled statične kompozicije pažljivim promatranjem i uživljavanjem otkrivaju struju života i energiju koje traju i ponavljaju se. Same figure svojim izrazom tijela pokazuju svoja raspoloženja, jer govor tijela je ovdje primaran. Glave kao neodvojivi vid jedne ljudske, iako u ovom slučaju stilizirane forme, ovdje ne postoje, umjetniku nisu primarne. Skulpture su u potpunosti apersonalne, no samim time nisu nam daleke. Svojom mekoćom boje kao da nas „zovu“ da im se približimo, dotaknemo i saznamo što nam nude. Zaokuplja nas i sama površina kamena sa kojom se umjetnik poigrava i istovremeno iskorištava njegova strukturalna svojstva kako bi negirao tvrdoću. Ne postoje pravila, samo umjetnik i djetlo. Odnos kipara prema kamenu zapravo je posebno poglavlje, on mu nije samo odabrani materijal nego ponajprije sinonim za spoznaju kiparstva. Njegove skulpture su istkane kako od tvarnih tako i od materijalno neopipljivih elemenata praznina i sjena, koje im daju naročitu izražajnost, dinamiku i metaforičnost.

Umjetnik nije išao u megalomaniju, on ostaje u svom mjerilu, u kojem se u krajnjoj liniji i osjeća najugodnije. Ono što je svojstveno Hranuellijevim radovima je čistoća i jasnost. On ne teži filozofijama i metafizičkom doživljaju svojih skulptura. On traži i teži onom primarnom i možda najprihvatljivijem doživljaju jednostavnosti. Ponekad je upravo to najteže postići. U tome se nalazi puna ljepota njegovih radova. Petar Hranuelli kao mladi umjetnik svoja nam razmišljanja uspijeva prenijeti na topao i profinjen način čime dokazuje da je uspio dočarati samu svoju prirodu.

Nikolina Mahović
Iz kataloga galerije Prica, Samobor, 9.10.2008.

Copyright © 2005 - 2008 DESIGN R d.o.o.