ON-LINE IZLOŽBA : SLAVKO KRUNIĆ

Kada je rođen 1974. godine, Slavko Krunić, potonji slikar, ugledao je grad Beograd. U sudbonosnom času, upisao je slikarstvo, izučavajući ga potom u klasi profesora Radomira Reljića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Magistrirao je u klasi profesorke Anđelke Bojović. Od 2000. godine, član je ULUS-a, a od 2011. — ULUPUDS-a. Izlagao je na trideset samostalnih i više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Slike Slavka Krunića dospele su do javnih i privatnih zbirki, odnosno kolekcionara sa najneočekivanijih strana sveta. Njegove ilustracije takođe su našle put do brojnih knjiga i časopisa. Plašt dugo snivanog sna Slavka Krunića predstavljao je početak saradnje sa Politikinim Zabavnikom. Moglo bi se reći da od tog vremena slikar ne prestaje da sanja. Za svoje slikarstvo nagrađen je Gran prijem Milene Pavlović Barilli, Velikom nagradom Ex Tempore — Piran, i Palm art počasnom nagradom. Dobitnik je nagrade za ilustraciju na Novosadskom sajmu knjiga. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.  www.slavkokrunic.net

Slavko Krunić, Naftalinska ovisnica, 2014., metal i ulje na lesonitu,  42×31cm

 ( KLIKOM NA FOTOGRAFIJU DOBIVATE VIŠE DETALJA O DJELU )

O začudnim  portretima Slavka Krunića

Slikarstvo Slavka Krunića pred fatalnim izazovima aktuelnog doba pokazuje sabranost i uzvišenost u prikazivanja međuljudskih odnosa. Ovaj umetnik nastoji da autentičnim slikarskim postupkom izgradi, dosegne i pokaže suštinsku univerzalnost sveta i umetnosti. Otuda ta dostojanstvena estetičnost njegovih prizora kojom posmatrača uverava u zasebnost slike-bića u kojem pojam lepog nema tek „fasadni“ ili „lokalni“ pikturalni karakter, nego je utkan u profilozofirane umetničke poruke, što dozvoljava razmišljanja o vitgenštajnovskoj preobrazbi estetskog — u etičko.

Slavko Krunić, Uprava neukaljanih časti. 2013. ulje na platnu, 250×200cm

Jedna od najznačajnijih odlika ove umetnosti sadržana je u činjenici da je definisana odista preciznom likovnom mišlju. Slikom dominira  utisak uverljivog realizma, čitkosti, razložnosti i nadasve preciznosti realističke interpretacije stvarnosti. Uz to, posebno je sugestivna vizuelno-pikturalna definicija čoveka-simbola. Takav metaforički sadržaj iskazan jasnim i suverenim oblikovanjem svakog portreta i figure, nabijen je brojnim  metaforičkim, poetskim i filozofskim značenjima. Uz to, svim svojim naslikanim ličnostima umetnik je jasnim slikarskim načinom odredio individualni karakter. Neki od njih se čak mogu prihvatiti kao svojevrsni „obrasci“ predstave određenih ljudskih stanja i raspoloženja. Povodom ovih portreta, veoma često se pisalo i govorilo o njihovoj pitomosti i blagosti. No, blogo karikaturalan izgled i karakter tih blaženih ljudi čistih pogleda, podstiče  i raspravu o drugačijim, kompleksnijim i kritičkijim promišljanjima sveta. Sam umetnik se, čini se, ponajviše bavi slikom kao „svedočanstvom ikona tragikomike“, kako glasi podnaslov jedne njegove neobične monografije. Krunićevo slikarstvo je blisko strategiji satire, što je čak sam umetnik na specifičan način, potvrdio naslovljavajući jednu svoju knjigu Satirikone — terminom koji je nastao spajanjem reči satira i ikone. 

Sava Stepanov

Slavko Krunić, Francuska sobarica, 2014.,  ulje na platnu, 190×160cm

kontakt :     Slavko Krunić        + 381 63 219 343         skakrunic@yahoo.com             www.slavkokrunic.net